UJKA BUCKO
Srpska kuća, selo moje,
na jugu zemlje, mirno stoji,
u srcu sela kuća stara, na vremena neka davna setu stvara.

Na raskrsnici svih puteva,
gde se život stapa s pravdom,
sve staze vode ka detinjstvu,
gde se snovi tkaju skladom.

Ujka Buce, majstor pravi,
jak u srcu, jak u glavi,
nije samo vladao zanatom, čarobnjak je bio i sa alatom.

"Majstorstvo je duše dar,
u ruci veštog miran žar.
Nije veština samo stvar,
već ljubav što popravlja kvar."

Dok smeh dece kroz selo leti,
I ispunjava srce svakom domu.

Igrali smo se rata i doktora i zanata,
U prašini staze smo tkali,
s prijateljima, snili svoj san, a da to nismo ni znali.

Sada, kada prođem putem,
Srpska kuća i dalje stoji,
na raskrsnici svih života,
gde večni mir postoji.

Jer selo nije samo mesto,
već dom za dušu divnu što se pamti i voli,
a ujka Bucko nas je učio da muka ne boli.

"Majstorstvo je duše dar,
u ruci veštog miran žar.
Nije veština samo stvar,
već ljubav što popravlja kvar."